Zašto da ne?
9 августа 2007 at 9:36 pm 7 коментара
Pre par nedelja pozvao sam na ručak svog dobrog kolegu iz profesije, arhitektu Grejema Džejkobsa. Posle kratkog vajkanja (da ima previše posla, itd), a pošto je bio petak i kraj radne nedelje, ipak je pristao, rekavši „Oh, allright, why not?“ (zašto da ne?).
Posle prijatno provedenog podnevnog ručka, duboko sam se zamislio nad njegovom, gotovo Sokratovskom, izgovorenom mudrošću. Shvatio sam da većina mog budnog vremena prolazi u skoro nesvesnom stanju neprekidne jurnjave – klijenti, sastanci, izrada projekata, zaposleni, problemi, telefonski pozivi, emailovi… Koliko god brzo jurio za vremenom, zrnca u peščaniku života polako i neumitno nestaju. Čemu onda život ako se bar malo ne uživa u pravim stvarima, sa pravim ljudima?
U neproživljenom životu danas će već sutra postati juče, a već prekosutra zaborav.
Od tog petka, sve misli o kvalitetno provedenom vremenu redovno izlažem „zašto da ne“ testu. Od toga dana uvek ima mesta za posao, i uvek ima mesta za telefonski poziv – ali tek pošto se u životnu venu ubrizga malo vremena provedenog sa pravim prijateljima. Odlučio sam da živim danas, gde guma dodiruje drum, da provodim vreme sa ljudima koje volim i za koje znam da mene vole.
Valjda sam zato i dospeo na Blog381!
Budite laki … kao ozon.
Entry filed under: Nekategorizovano.
7 коментара Add your own
Постави коментар
Trackback this post | Subscribe to the comments via RSS Feed
ozon 
1.
Ivana | 9 августа 2007 у 10:50 pm
Da, živeti danas je prava formula. One day at a time. Nekome je tako lakše. Meni jeste.
2.
Lang | 9 августа 2007 у 10:57 pm
Meni je ta formula „Zasto da ne?“ skoro kao tvoj light motiv, buditi laki kao ozon…Samo zvuci za nijansu drugacije
Cras ingens iterabimus aequor 🙂
3.
Ivana | 9 августа 2007 у 11:20 pm
Meni se ta „Zašto da ne“ baš i ne sviđa. Zvuči kao da nisi prvi izbor, nego daj šta daš. Ja volim da sam prva, i jedina. 😀
Pozdrav.
4.
bubica | 10 августа 2007 у 9:25 am
To je odlican stav-izvuci maksimum iz zivota.Samo nemoj da se suvise zaneses pa da padnes u pogresne vode…
😉
5.
electrasdreams | 11 августа 2007 у 8:10 am
Bravo! Zasto da ne?!
6.
Suske | 11 августа 2007 у 9:13 am
Zašto da ne? Ili kad ću ako ne sad? ….
Zaista, razmišljam, … potpuno si u pravu.
7.
myway | 14 августа 2007 у 8:41 pm
Izbor ionako nije nas.
Mi ljudi smo toliko krhki, da ne znamo ni sta cemo sanjati vecers, kamoli sta ce biti sutra.
Slusam svoje srce, meditiram kroz molitvu. To radim sad.
Mnogo sam planirala u zivotu, mnogo radila, onda mnogo filosofije, pa psihologije…Tezak period prilagodjavanja u novoj zemlji, lose vibracije, neskronmi ciljevi, nezdrava osnova.
Totalna anarhija u glavi. A duuse nigde, kao da je to najinferiornija stvar.
Glava je mala i ogranicena, mozes da je predoziras i vise nisi svestan trenutka. Glava je najsklonija da analizira „juce“ i zamisja „sutra“.
Srce se raduje, glava se boji.
Sad sam gospodar svog dana, svog trenutka..a stvari se desavaju magicno; na granici sam da se ponovo uplasim glavom zbog cudno pozitivnih okolnosti.
Ili ih moje srce vidi positivno..pa se smejem i volim.
Vredi, jedino to vredi
Pozdrav