Možda je lud ali nije…

3 октобра 2008 at 11:29 pm 11 коментара

… glup. I ako išta možemo da od njega naučimo, jeste da se vredi boriti i tragati za životnim blagom čak i kada je očigledno da smo sve bitke do tada izgubili.

Danas je prvi dan ostatka naših života – krenimo!

PS: Ja nikada ne bih krenuo nazad sopstvenim tragom, već napred, otvorenih očiju i srca – kamenova mudrosti ima bezbroj.

„Neki ludak krenu na put da traži kamen mudrosti. Kosa mu je bila razbarušena, pobledela od sunca i pokrivena prašinom. Bio je mršav kao senka, stisnutih usana kao zatvorene vratnice njegovoga srca, upaljenih očiju kao svetlost svica koji traži svoga druga.
Pred njim je rikao beskrajni okean.

Brbrljivi talasi ćaskahu neprestano o skrivenim blagima, rugajući se bezumlju koje ne razume šta oni misle.

Može biti da mu više nije preostala nikakva nada, pa ipak nije hteo odmora, jer mu je traženje postao život.

I kao što okean uvek k nebu podiže svoje ruke za nedokučivim, I kao što zvezde kruže u krug a traže ipak metu koja je nedostižna, Isto je tako išao i ovaj ludak, sa prašnjivom i izbledelom kosom, usamljenom obalom, da traži kamen mudrosti.

Jednoga dana dođe k njemu seljače i zapita ga: „Kaži mi: otkuda ti zlatni lanac oko pasa?“

Ludak se zapanji: lanac, koji nekad bejaše gvozden, beše zaista zlato; dakle, ne bejaše san, ali on nije znao kada se preinačio.
On se besno udari po čelu: gde, ah, gde mu je to ispalo za rukom, a da on to ne zna?!
Bejaše navikao da skuplja šljunak, da njim dodiruje svoj lanac i da kamenove baca ne motreći da li se što preinačilo; tako ludak nađe i izgubi kamen mudrosti.

Sunce tonjaše duboko na zapadu, i nebo bejaše od zlata.
Ludak pođe natrag svojim sopstvenim tragom, da traži ponovo izgubljeno blago sa izgubljenom snagom, pogrbljenim telom i prašnjavim srcem, kao drvo iščupano iz korena.“

Rabindranat Tagore

Advertisements

Entry filed under: Uncategorized.

Strah, hrabrost, junaštvo Perspektiva

11 коментара Add your own

  • 1. Charolija  |  4 октобра 2008 у 10:36 pm

    Čovek je čudo. Mnoge stvari koje baš tražimo, nađemo, a i da ne znamo da smo ih našli. Tek kada ih izgubimo, shvatimo šta smo imali, da je to baš ono za čim smo toliko žudeli. Samim tim što smo izgubili, stekli smo još jedan kamen mudrosti.

    Одговор
  • 2. o3one  |  4 октобра 2008 у 10:51 pm

    Opasno interesantna teorija, da se gubitkom dobija… Setih se Alise iza carobnog ogledala… posto je tamo sve „kao u ogledalu“, da bi stigla negde, morala je tome da okrene ledja i podje na suprotnu stranu 🙂

    Одговор
  • 3. Charolija  |  4 октобра 2008 у 11:14 pm

    Ja stvarno verujem u tu teoriju. Čini mi se dok nisam krenula u sasvim suprotnu stranu od one na koju sam se uporno trudila da idem, samo sam se vrtela u krug. Kada sam sve to ostavila iza sebe i priznala da sam izgubila, život mi se promenio na bolje u svakom pogledu.
    Ovaj iz priče ispade i lud i glup. Ne treba se vraćati nazad.

    Одговор
  • 4. o3one  |  4 октобра 2008 у 11:20 pm

    … ali mu se na istrajnosti moze samo skinuti kapa i duboko pokloniti. to je prica o istrajnosti bez premca…

    Одговор
  • 5. Charolija  |  4 октобра 2008 у 11:38 pm

    Da… ali čemu istrajnost ako ne vodi ničemu? „Drvo iščupano iz korena“… može se samo osušiti i umreti.

    Одговор
  • 6. o3one  |  4 октобра 2008 у 11:42 pm

    Od njega cemo uzeti istrajnost, od Sokrata mudrost…

    Одговор
  • 7. Hard Candy  |  5 октобра 2008 у 6:14 am

    Covek cak ne mora ni tragati za stvare koje zeli oni su uvek pored njega samo ih on ne vidi jer je zasljepljen idejom da moze dobiti vise od onog sto vec ima , ustvari na taj nacin samo moze zapostaviti i izgubiti i ono malo vredno sto je vec pored njega.Sve sto zelimo je vec pored nas , covek samo treba nauciti da vidi , covek nije lud sto zeli vise ,ali je jedna slepa budala koja ne ume videti sta ima pored sebe.Zelja je ono sto ubija coveka. Ne postoji covek na planeti zemlji koji bi odustao od svoje zelje i zadovolio bi se sa onog sto ima i ziveo srecno do kraja zivota. Moj zivotni i jedini uzor u zivotu je majka Tereza ,ja se njoj divim jer ona je mozda jedina osoba kojoj je uspelo odreci se od svoje zelje ,ostavila je svoj bogati zivot , jer ona potice iz bogate porodice ,da bi pomagala najsiromasnijih ljudima na svetu. Ali ona nije obicni covek ,ona je Svetica, zar ne ? Moj zivotni moto koji postujem i spored iskreno zivim je : Davaj od sebe svaki dan onoliko koliko bi zelio primiti , nije vazno hoce li ti se uzvratiti na darovanju od druge strane , tebi je vec uzvraceno s time sto znas darovati sebe ljudima. Darujem sebe svaki dan ljudima okolo sebe.

    Одговор
  • 8. zelenavrata  |  5 октобра 2008 у 11:43 am

    Meni preostaje da potpisem post Harda, jer sve reci preko toga bilo bi malo. Respect!

    Одговор
  • 9. mea culpa  |  5 децембра 2008 у 2:31 pm

    sta bi s tobom, covece???

    Одговор
  • 10. crnaperla  |  21 јуна 2010 у 3:19 pm

    Poučna priča, interesantni komentari iako sada tek vidoh da su od 2008…

    Одговор
  • 11. o3one  |  23 јуна 2010 у 8:41 am

    @Hard Candy – sustina srece je zeleti ono sto se moze imati 😉

    @zelenavrata – bogami, slazem se

    @mea culpa – ih… svasta

    @crnaperla – malo se u’vatila pauchina, al i staro vino je dobro 😉

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Trackback this post  |  Subscribe to the comments via RSS Feed


Календар

октобар 2008.
П У С Ч П С Н
« сеп   јун »
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031  

Most Recent Posts


%d bloggers like this: