Posts filed under ‘Uncategorized’

Leto

ti meni marš
a ja bih ti dala srce da pojedeš
lubenice
daj
dodji
dodji ti
i donesi
ako smeš
ovde su zemljotresi
gurnuću te u prvu pukotinu
čim ukradem to srce,
a tamo ima vatre
i nije se šaliti sa tim…

Advertisements

22 јула 2009 at 6:00 pm 6 коментара

Perspektiva

Steva (obraćajući se mojoj majci): Tetka, daj da ti napravim kapiju, evo ovde, na ulazu u dvorište.

Ja (začuđeno se umešah u konverzaciju): Što, šta će nam kapija?

Steva: Kako šta će vam – eto recimo komšije od preko puta…

Ja: Misliš na Danila?

Steva: Da, on stalno ulazi u vaše dvorište da okrene auto.  Pa onda kad mu dođu deca, svi se tu parkiraju…

 

(Dva-tri dana kasnije…)

Ja: Dobar dan čika Danilo, kako ste? Nisam Vas video od prošle godine.

Danilo: Zdravo Zorane, dobro sam, hvala na pitanju. Bio je juče tvoj rođak Steva da uzme mašinu za šišanje trave iz vaše šupe. Bila mu je preteška, te ja priskočih i pomogoh mu da utovari…

18 јуна 2009 at 5:56 pm 6 коментара

Možda je lud ali nije…

… glup. I ako išta možemo da od njega naučimo, jeste da se vredi boriti i tragati za životnim blagom čak i kada je očigledno da smo sve bitke do tada izgubili.

Danas je prvi dan ostatka naših života – krenimo!

PS: Ja nikada ne bih krenuo nazad sopstvenim tragom, već napred, otvorenih očiju i srca – kamenova mudrosti ima bezbroj.

„Neki ludak krenu na put da traži kamen mudrosti. Kosa mu je bila razbarušena, pobledela od sunca i pokrivena prašinom. Bio je mršav kao senka, stisnutih usana kao zatvorene vratnice njegovoga srca, upaljenih očiju kao svetlost svica koji traži svoga druga.
Pred njim je rikao beskrajni okean.

Brbrljivi talasi ćaskahu neprestano o skrivenim blagima, rugajući se bezumlju koje ne razume šta oni misle.

Može biti da mu više nije preostala nikakva nada, pa ipak nije hteo odmora, jer mu je traženje postao život.

I kao što okean uvek k nebu podiže svoje ruke za nedokučivim, I kao što zvezde kruže u krug a traže ipak metu koja je nedostižna, Isto je tako išao i ovaj ludak, sa prašnjivom i izbledelom kosom, usamljenom obalom, da traži kamen mudrosti.

Jednoga dana dođe k njemu seljače i zapita ga: „Kaži mi: otkuda ti zlatni lanac oko pasa?“

Ludak se zapanji: lanac, koji nekad bejaše gvozden, beše zaista zlato; dakle, ne bejaše san, ali on nije znao kada se preinačio.
On se besno udari po čelu: gde, ah, gde mu je to ispalo za rukom, a da on to ne zna?!
Bejaše navikao da skuplja šljunak, da njim dodiruje svoj lanac i da kamenove baca ne motreći da li se što preinačilo; tako ludak nađe i izgubi kamen mudrosti.

Sunce tonjaše duboko na zapadu, i nebo bejaše od zlata.
Ludak pođe natrag svojim sopstvenim tragom, da traži ponovo izgubljeno blago sa izgubljenom snagom, pogrbljenim telom i prašnjavim srcem, kao drvo iščupano iz korena.“

Rabindranat Tagore

3 октобра 2008 at 11:29 pm 11 коментара

Strah, hrabrost, junaštvo

Strah je stanje visoke svesnosti o mogućim gubicima usled izvršenja određene odluke.

Hrabrost je sposobnost donošenja odluka i njihovog sprovđenja u delo. Hrabrost nije stanje manjka ili potpunog nedostatka straha. Hrabrost i strah često idu ruku pod ruku.

Kukavičluk je nesposobnost donošenja odluka i-ili njihovog sprovođenja u delo, i samim tim je komplementaran hrabrosti.

Junaštvo je izvršavanje poduhvata koji nema potencijal da izvršiocu, junaku, donese ličnu direktnu korist, a u sebi sadrži rizik gubitka. Za junački poduhvat je potrebna hrabrost. Junak ne očekuje zahvalnost ili nagradu, mada ih, ukoliko preživi sam čin junaštva, često dobija.

Junaštvo sadrži hrabrost, ali hrabrost ne mora da sadrži junaštvo. Hrabrost i junaštvo nisu isto.

29 септембра 2008 at 9:39 am 3 коментара

Kosa tanka, uspravna debela

Ako je tačna tvrdnja da je „samo tanka linija između ljubavi i mržnje“, to onda uopšte i nije ljubav!

19 септембра 2008 at 1:08 am 16 коментара

Хоћеш слободу, човече?

Отараси се прво свега што те спутава.  Посла, куће, момка-девојке, мужа-жене, деце, родитеља, браће и сестара, родбине, пријатеља, кумова, комшија, непријатеља, домовине, удобности, топлине, сигурности, школе, државе, путева, аутомобила, новца, кредита, авиона, возова, бицикала, музике, буке, тишине, хране, ваздуха, зидова, прозора, облака, сунца, књига, плоча, интернета, илузија, снова, свега.

Храброст и лудост задржи – и отвори очи.

И даље хоћеш слободу, човече?

30 августа 2008 at 8:59 pm 19 коментара

Svi marš na Štrand…

Pitam se da li Novosađani, kada se ujutru probude, pomisle na to kako su privilegovani što žive tu gde žive.  Dunav, mostovi, tvrđava, sahat-kula, Štrand, Dunavska, Trg, Meštrovićeva skulptura Svetozara Miletića, Zmaj Jova, fenomenalna arhitektura Studia „M“, Dunavski kej, i nezaobilazni Đorđe Balašević i Jovana Cvijića 33 (ako se dobro sećam)…

Možda ipak sve to primećujem samo ja što prvi put kročih tim, za njih poznatim, stazama.  Ja što se usudih da uđem u njihov svet i dotaknem njihove živote.  Iza sebe ovde ostaviću malo – jer u ovo savršeno veče ne umem ništa drugo do da otimam od ovog grada.  Par pogleda, miris uzavrelog života, ljeskanje reke…

Sloboda je samoća je tuga je radost je praznina je ispunjenost.  Univerzum, kao po običaju i samo njemu svojstveno, blagom strujom napajajući moje neuronske centre zadovoljstva, ponovo uživa spoznajući sam sebe, dok Just Cavalli Her brzinom svetlosti nepovratno bledi u zaborav.

10 августа 2008 at 8:18 pm 5 коментара

Старији чланци


Календар

септембар 2017.
П У С Ч П С Н
« јул    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  

Posts by Month

Posts by Category