Posts filed under ‘piskaranja’

Kovač pôgleda

Kovač pôgleda rasprema
kovačnicu:
spusti na pod čekić, prîmiri plameno
grotlo, ôbuzda
vihor u kožnom mehu.
 
Zvon nakovnja
hitro sakri u budžak i pogledom
oštrim prôbode mrak
što vrzmaše se po dvorištu.
 
 

14 јула 2010 at 9:26 am 4 коментара

Luna Rossa & DarkNemos (28 Avgust 2007)

Sećate se svi valjda mog ludila na forumu oko pomračenja Meseca koje se 28 Avgusta videlo sa Novog Zelanda (a i šire).  Za ne-italijanski nastrojenog ne-astronoma kao što sam ja, bilo je fascinantno saznati da se dotična astronomska pojava na italijanskom poetično zove Luna Rossa – crveni mesec.  Tokom faze potpunog pomračenja, tamna strana Meseca je osvetljena crvenom sunčevom svetlošću koja nije uspela da bude rasuta na svom putu kroz Zemljinu atmosferu, i Mesec izgleda kao tamnocrvena lopta okačena o nebeski svod.  (Luna Rossa je takođe i ime italijanske jedrilice u regati Amerca’s Cup).

Tog 28 Avgusta vremenske prilike su me dovele do očajanja.  Bilo je oblačno, kišovito, hladno, bez naročitih izgleda za razvedravanje.  Ostao sam optimista i pored tamnih oblaka koji su vladali nebom.  Veče je donelo tračak nade.  Mesec se pomaljao iza oblaka, ali samo s’ vremena na vreme, da bi na kraju nestao iza mase neprijateljski nastrojene kondenzovane vodene pare. 

Iako sam se zarekao sebi da ću veče provesti na terasi, prkosno zamotan u ćebe, čekajući makar jedan trenutak vedrine, razočarano sam ostao u sobi, navukao zavese i udubio se u korespondenciju.  Naravno, uvek je lakše priznati poraz bez borbe.

Dok se jednog trenutka nije pitanjem javio DarkNemos – „ozon, kako izgleda mesec?“.  Rekoh mu da je oblačno i da se sigurno uopšte ne vidi, ali da ću ipak da pogledam.  Kada sam raširio zavese, dočekao me je fascinantan prizor.  Nebo je bilo potpuno vedro, bez ijednog molekula vodene pare, i Luna Rossa je sijala crvenim sjajem u svoj svojoj veličanstvenosti.  DarkNemos, hvala ti.

Slučajnosti ne postoje.  Svi ljudi koji uđu u moj život su bitni.  Od tada slušam sve što mi govore.  Pomoći će mi da ponovo vidim Luna Rossu.

Budite laki … kao ozon

PS. Objavljeno uz odobrenje DarkNemosa.

13 септембра 2007 at 6:00 pm 5 коментара

Neću gladan da idem u samouslugu

Da mi glad ne bi pomutila razum.

Jer, zaboga, gladan sam, moram odmah nešto da pojedem.  Kupiću samo đubre koje mi ne treba.  Lošu klopu koja se sprema na brzinu i koja će me utažiti samo nakratko.  Posle koje neću biti sit. 

Zato ću prvo ručati kod kuće.  Tek onda ću otići u samouslugu i izabrati najfinije sastojke, ovaj put ne sluđen stomakom koji zavija.  Biraću dugo, dok ne pronađem samo ono što mi treba.  I zgotoviću gozbu koja će moju glad potpuno zadovoljiti.

Budite laki…kao ozon.

24 августа 2007 at 4:22 pm 5 коментара

Firmopisac duše

Jednom neki mudrac reče da, kad god provodimo vreme sa dvoje ljudi, uvek možemo nešto novo da saznamo.  Meni je dovoljno da budem samo sa jednom osobom koju duboko poštujem.

Video sam se u četvrtak po podne sa dobrom drugaricom Christine.  Znamo se već neko vreme.  Naši razgovori su retki, ali uvek inteligentni i puni produhovljenosti.  Ona je „storyteller“.  Pomaže ljudima iz poslovnog sveta da na svoj biznis pogledaju iz jedne druge perspektive, kao na priču.  Bajku.  Sa protagonistom, putovanjem (avanturom), čarobnjakom (mentorom), eliksirom, prijateljima i neprijateljima, sa odlučujućom borbom protiv zla, pobedom, ispunjenjem svrhe putovanja, i povratkom kući.

Razgovarali smo o njenoj ličnoj strategiji pristupa svom biznisu.  Izložila mi je da ga ona vidi kao mesto gde će njeni klijenti naći pouzdanu mirnu luku, hram duhovnosti i inspiracije.  Pošto nije bila sigurna kako da sebe predstavi svetu, predložio sam da iznad vrata svoje duše naprosto postavi firmu – natpis.  I da na njoj napiše sve ono što ona jeste.  Samo tako će biti sigurna da će kroz vrata ući oni kojima će biti potrebna njena reč i savet.  Kao što svaki cvet privlači svog omiljenog kukca da ga opraši.

Stoga sam i ja odlučio da budem firmopisac svoje duše.  Skinuću stari natpis.  Na njemu piše ono što sam verovao da će drugi rado pročitati i biti privučeni.  Bio sam obučen u ruho svog okruženja.  Ali zašto da provodim vreme sa nekim koga je prevarila laž vođena mojom željom da ne živim sam?  Napisaću iznad ulaznih vrata tačno ono što jesam.  Možda niko neće ući sledeće godine, možda ni deset, možda nikada.  Ući će samo moji pravi prijatelji, i ja ih ushićeno čekam raširenih ruku.

Budite laki…kao ozon. 

19 августа 2007 at 7:56 pm 3 коментара


Календар

јул 2017.
П У С Ч П С Н
« јул    
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  

Posts by Month

Posts by Category