Sloboda i zrelost
21 августа 2008 at 1:49 pm 4 коментара
crtice…
sloboda odlucivanja je komplementarna slobodi. sloboda odlucivanja podrazumeva odgovornost za posledice donetih odluka. zrelost je ekvivalentna ovoj odgovornosti. sto vise slobode odlucivanja, tim vise odgovornosti i manje slobode. od svih sloboda, zrela osoba poseduje samo slobodu odlucivanja.
apsolutna sloboda jednaka je apsolutnoj NEodgovornosti. mora postojati balans, jer niko ne zivi sam na planeti. svaki covek, ukoliko nije pustinjak (mada je i tada nagonski odgovoran prema samom sebi) manje ili vise stupa u odredjene drustvene odnose, osnova kojih su zajednicki poduhvati, prema izvrsenju kojih se mora imati odgovornost. samoubice, u trenutku cina oduzimanja sopstvenog zivota, poseduju najvecu mogucu slobodu – oni tada nisu odgovorni ni prema svetu, a ni prema sebi, i samim tim su apsolutno slobodni. diskutabilno je da li se trenutak “obicne”, prirodne smrti, moze svrstati u kategoriju oslobodjenja…novorodjencad takodje poseduju apsolutnu slobodu.
Entry filed under: Društvo. Tags: Društvo, filozofija, sloboda, zrelost.
4 коментара Add your own
Оставите одговор на o3one Одустани од одговора
Trackback this post | Subscribe to the comments via RSS Feed
ozon 
1.
divljamachka | 28 августа 2008 у 8:48 am
Pitanje slobode javilo se u momentu kad smo pristali da oformimo drustvenu strukturu. A cim nesto pocne da nam zaokuplja misli, ono postaje opsesija, automatski nas zatvarajuci u kavez. Mislim da nisu drugi ljudi i drustvene obaveze najgori neprijatelji slobode, mislim da su to ljudi sami sebi. Ljudi uvek zude za necim sto nemaju ili nemaju dovoljno, mislim da je opsesija gora sputanost od obaveze. A samoubice imaju opsesiju oslobodjenja od bola kroz smrt. Mada svako treba da izabere svoju smrt. Ono sto zivima ostane su licne opsesije i egocentrizam u zaljenju za mrtvima.
2.
o3one | 31 августа 2008 у 9:45 pm
„Pitanje slobode javilo se u momentu kad smo pristali da oformimo drustvenu strukturu. “ – o ovome moram da razmislim 🙂
Opsesije – da, slazem se, neprijatelji slobode. Opet – stvar izbora hocemo li ih ili ne. Obicno donose more emocija i hemije, sto cini zivot uzbudljivijim. Vode progresu covecanstva… ali sta je to u stvari „progres“? 😛
Zaljenje za mrtvima – interesantno da si dotakla tu temu, jer sam bas nedavno razmisljao, zasto bi smo zalili ne samo za mrtvima, vec zasto se bojimo smrti – neobavljeni poslovi i neostvarene opsesije bi mogli da budu neki od odgovora.
3.
crnaperla | 22 јуна 2010 у 6:44 pm
Nema slobode, odnosno ima je ali delimično, na momente samo. To je kaput sa dva lica.Na neki način i u nekom momentu se obaveze graniče,pa čak i preklapaju sa robovanjem. Samo što kada predjemo tu granicu,najčešće nismo toga ni svesni. Robujemo deci, roditeljima, kući, poslovnim obavezama… Slobodan je samo onaj ko nema ništa i nikoga. Pa čak i onda, u tom slučaju šta raditi sa tom slobodom? Poželiš da negde odeš, a ne možeš? Onda moraš ostaviti i sopstvene želje i snove nedosanjane…A nije li previsoka cena onda te slobode? Ne znam…
4.
o3one | 23 јуна 2010 у 8:49 am
sloboda je u vecitom rivalstvu sa odgovornoscu. sto vise zapocetih poduhvata, vise je odgovornosti i manje slobode. pitanje sta raditi sa slobodom je bespredmetno. ali se zato postavlja sledece pitanje – da li je sloboda odlucivanja da se ne bude slobodan – sloboda? 😉