Pisma iz New Yorka – deo šesti – četvrtak 6 decembar 2007

9 децембра 2007 at 3:38 am 6 коментара

Manuel

To jutro imao sam zakazan sastanak sa direktorom jedne od najpoznatijih svetskih projektantskih firmi Arup International.  9000 zaposlenih širom sveta.  Leo me je lepo docekao, pokazao mi njujorški biro koji se proteže preko 4 sprata jedne lepe višespratnice u Sohou i ima preko 300 zaposlenih.  Fascinantni projekti, ali…. to više nije moj svet, corporate world i t.sl.  Od kako sam prošle godine napustio takav način života i rada (prepun spletkarenja i politikanstva) i otvorio svoj projektni biro, ni jednom nisam dobio želju da se tamo vratim.  Pa ni danas.  Sloboda, u svakom pogledu, mi je postala jako dragocena kategorija.

Ostatak popodneva posvetio sam poseti vidikovcu na Empire State Building.  Na sreću imao sam kartu, te sam izbegao čekanje u dugačkom redu.  Proveli su nas prvo kroz lavirint hodnika i prostorija, onda neizbežno pretresanje torbi i džepova, rentgen i prepipavanje.  Zatim vožnja ultra brzim liftom, jednim od 87 (ako sam dobro zapamtio) liftova u zgradi.  Do 80 sprata.  Onda ponovo čekanje u redu za drugi lift koji će nas odvesti do 86 sprata.  U jednom trenutku otvoriše zadnja vrata, i nekolicina nas entuzijasta odluči da se ostatak vertikalne distance prevali pešaka, pentrajući se po strmim požarnim stepenicama.  Deo doživljaja…

Vidikovac je lepo uređen i vrlo komotan.  Bilo je jako hladno, sunčano, ali na sreću bez vetra.  Uz ulaznicu sam dobio i audio vodič.  Prikaz grada kroz priču taksiste čiji roditelji su emigrirali u New York početkom veka.  Opisi zgrada, mostiva, događaja, sadržaja, na lagan, prisan i veoma informativan način.  Toranj na samom vrhu je nekada bio predviđen za ukotvljavanje dirižabala.  Naravno, posle tragedije Hajdelberga, dirižablima je naglo opala popularnost, i ni jedan nikada nije bio ukotvljen za ESB.

Sećate se kratkog upoznavanja sa Manuelom od pre dva dana?  Uveče smo izašli na večeru i čašicu razgovora.  Pričao sam vam već o dvodimenzionalnosti međuljudskih odnosa – susret sa Manuelom je jedan od najintenzivnijih mojih susreta prve dimenzije.  Pun energije i volje za pričanjem, u toku sat-dva mi je izložio celu svoju životnu priču.  Naravno, kako je količina alkohola u njegovoj krvi rasla, tako su na svetlo dana izlazili sve interesantniji detalji.

Manuel je po rođenju Portorikanac.  Ako niste znali, a ja nisam, Portoriko (Puerto Rico) je pod protektoratom, i njegovi stanovnici mogu slobodno da se usele u USA.  Tako je i učinio Manuel.  Bio je zapošljen kao industrijski radnik, a sada radi kao „bell captain“, odnosno čuvar jedne poslovne zgrade na Manhattnu, od 3 do 11 uveče.  Kaže, za dve godine će u penziju, ali nikada neće prestati da radi.  Možda nađe neki poslić, par dana nedeljno…  Bio je oženjen.  Jednom.  Kaže – nikad više (haha).  Troje odrasle dece.  U Meksiko Sitiju i Portoriku ima puno rodbine.

Nevinost je izgubio sa 14 godina.  Sa komšinicom iz Puerto Rica.  Pitala ga je da li bi hteo da proba.  I, kaže, on pristao.  Onda mu je sve radila… da ne nabrajam.  Bio je na sedmom nebu.  I sve se dešavalo na plaži.  Tako ti je to kad odrastaš u tropskoj klimi.  Onda mi je pričao o nekoj njegovoj velikoj ljubavi, koja je bila kod njega u stanu samo jednom u životu.  Neostvareni san.  Kad je jednom smogao hrabrosti da je pozove telefonom, njena kćerka mu je rekla da je ona umrla.  Tada je shvatio da je ona u stvari živela samo jedan blok dalje, ali ih sudbina tokom svih tih godina ni jednom nije spojila.

Kaže Manuel, sledeći put kad dođem u NY, nikako ne smem da odsednem u hotelu, obavezno kod njega.  I da idemo zajedno u Puerto Rico, i Akapulko.  Uzeće godišnji odmor.  Da me upozna sa svojom porodicom i prijateljima.  Kaže, „my niece will teach you Salsa and Lambada“.  A kad smo već kod latinoameričkih devojaka… da ne lajem.
(to be continued)

novi fotosi dodati na http://s273.photobucket.com/albums/jj210/O3OH/

Advertisements

Entry filed under: Nekategorizovano.

Pisma iz New Yorka – deo peti – utorak i sreda, 4 i 5 decembar 2007 Pisma iz New Yorka – deo sedmi – petak 7 decembar 2007

6 коментара Add your own

  • 1. Jelena  |  9 децембра 2007 у 4:09 am

    Pregledala sam sve fotke. I samo zamisljam film po film, na odredjenim delovima grada. Uglavnom neke pucnjave 🙂
    I heroje i heroine.
    A ko bi reko. Tako sve nekako normalno!

    Одговор
  • 2. I2U  |  9 децембра 2007 у 5:08 am

    ESB, vec gledam ceo NY na dlanu. 🙂 hehehehehe. Jeli kakav je osecaj biti na tolikoj visini. Jel isti onaj kao kada stojih na 3000 m nadmorske visine i kad ti baba … hm, necu biti nekulturan samo cu reci da je oba slucaju dobro stim sto ne smes ni jednom da pogledas dole. 🙂

    E vala ti latino amrikanci su stvarno specificni po pitanju njihove gubljenje nevinosti. Ja do sada nisam ni jednom cuo da je neko izgubio nevinost na neki drugaciji nacin. Uglavnom to svi urade sa komsinicom tj. tetom. 🙂 Valjda ih ono sunce udari malo u glavu, pa svi poblesave.

    Akapulko. Necu ni da zamisljam ni da razmisljam. A tek devojke… joj brate, blago tebi.
    Pitaj tog Manuela, jel bi hteo da uveze jedan mali kontingent nas iz Srbije za upoznavanje njegove familije, pa i komsinice iz Porta Rika, sto da ne? 🙂

    Odoh da perem sudove, da se vratim u realnost. 😦

    Одговор
  • 3. ozon  |  9 децембра 2007 у 6:07 pm

    @Jelena – grad odiše čudesnim spokojem. Filmovi, trileri, i sve što nam je servirano, je obmana. Ljudi imaju dušu ovde, zaista.
    @I2U – ne zaboravi da je, za vraćenje u stvarnost, pored pranja sudova potrebno i bacati đubre 😛

    Одговор
  • 4. I2U  |  9 децембра 2007 у 6:17 pm

    a da djubre… kako se toga nisam setio.
    stvarno, ono sto nam se servira u filmovi nije ni nalik stvarnom zivotu, NY nekako sa slika izgleda prosecan, i nekako mi je malo siv, verovatno je to zbog loseg vremena.

    Одговор
  • 5. bubazlatica  |  9 децембра 2007 у 9:42 pm

    …nemoj slucajno da propustis upoznavanje sa rodjakom expertom za saslu…..cisto iz kulturoloskih razloga 🙂

    Одговор
  • 6. Ominotago  |  14 децембра 2007 у 12:56 am

    auuuuu kladim se da si jos stosta precutao iz tog razgovora kekeke al sam zla! 🙂 gledam slike, ima odlicnih, ima i dobrih, na nekima se nesto nazire, jos nisi skroz nadrljao 😉

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Trackback this post  |  Subscribe to the comments via RSS Feed


Календар

децембар 2007.
П У С Ч П С Н
« нов   авг »
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  

Most Recent Posts


%d bloggers like this: