Pisma iz New Yorka – deo sedmi – petak 7 decembar 2007

9 децембра 2007 at 5:59 pm 3 коментара

KandinskyAh, da ne zaboravim, gospodin Manuel mi je sinoć dao četiri CDja sa narezanom latinoameričkom muzikom.  Lepa uspomena.

Guggenheim muzej me je dočekao zaogrnut u skelu i jutani paravan.  Razočarenje – a tako sam želeo da uživam u njegovoj arhitekturi i sa spoljašnje strane.  Nema veze, mislim u sebi, ima dana, doći ću bar još jednom.  Stalna kolekcija je, u najmanju ruku, čudna.  Takvu vrstu umetnosti ovde nazivaju non-objective art.  Koliko sam shvatio, nije to apstraktna umetnost.  Apstraktna umetnost ipak ima za cilj da prikaže nešto.  Ovde su izloženi, na primer, vicevi ispisani velikim slovima na ogromnim platnima.  Čudno, al’ ko sam ja da komentarišem umetnost.  Postavke u aneksima su bile nešto bolje, mogao se tu videti poneki Pikaso ili Cezanne.Međutim, arhitektura samog muzeja je zaista čista poezija, baš kako je mnogi kritičari arhitekture i definišu.  Savršeno meko oblikovana spirala koja se penje do ogromnog kupsatog svetlarnika umesto krova.  U jednom od aneksa-krila postoji sličan, ali manji svetlarnik.  Fotografisanje je bilo dozvoljeno samo sa prizemlja, ali sam ja ipak uspeo da ukradem i pokoju zabranjenu fotku sa gornjih spratova.  Rečeno mi je no-no, ali niko nije insistirao da fotografije i obrišem.  Valjda su već navikli da su ljudi ipak samo-ljudi, ili ne razumeju ili ne žele da razumeju zabrane (kao što je sa mnom bio slučaj).  Jedan no-no sam dobio od mladog crnca na prvom spratu, a drugi od starije žene jakog ruskog akcenta.  Ovde je već godinama, inače naučnik, sa završenim kursom istorije umetnosti.

Na izlasku naleteh na štand za hot-dog.  Grk.  Posiste?  Ena hot dog, parakalo.  Efharisto poli.  Odoh uz osmeh zbog obnovljenog grčkog, i suze zbog ljutog senfa.  Peške, polako do najbliže stanice Had-železnice (mislim, podzemne železnice) u Lexington Aveniji, a preko moje omiljene i predivne Park Avenije.  Fantastika, uvek me vrati bar vek unazad.  Stiže sms i Guggenheim instantno pada u zaborav.  Usput kupujem Nestle Crunch.  Za sve one koji su se pitali, DA, Crunch i dalje postoji, i dalje je izvrstan kao što je oduvek bio.  Onda upadam glvačke u prepunu šesticu, pa downtown sve do 51 ulice.

Museum of Modern Art – MoMA.  Nisam imao prevelika očekivanja, osim da ću videti Van Gogovu sliku Starry Night.  Međutim, ostao sam potpuno bez daha, teksta, reči, kako god.  Kao prvo, fascinantna moderna arhitektura, veoma jasnih i čistih poteza, sa ogromnim atrijumom koji se proteže od prvog sprata do samog krova.  Poredeći sa Metropolitenom u kome sam se redovno gubio, MoMA je izuzetno lak za snalaženje.  Doduše i neuporedivo manji, tako da Metropolitenu nećemo puno zameriti.  Takođe sam bio fasciniran brojem posetilaca i njihovom mladošću.  Postavke su fantastične, gotovo sve je na mene ostavilo ogroman utisak.  Najveći je ipak urezao Kandinsky.  Posetu je pratio  vatromet sms poruka, propraćen čuđenjem ljudi oko mene.

Priznajem da neosnovano nipodaštavam, i da na to nemam prava.  Ali mnogi umetnici i njihova dela na mene nisu ostavili utisak koji sam očekivao.  Gogen, Pikaso, Sezan… da ne nabrajam.  Po meni, većina njihove umetnosti je prosečna, ali su zato ona njihova dobra dela, dobra van ovog sveta.  Van Gog je Van Serijski genijalan.  Starry Night mi je takao čuku samo tako, i posle tog iskustva sam celo veče veselo zviždukao Don McLeanovu pesmu sa istim naslovom (vidi Youtube link ispod posta).

U jednom trenutku začuh poznat mi jezik i dijalekt.  Bogu hvala, kakav sam stidljiv i povučen, odmah im priđem i upoznam se.  Divan par, mladi ljudi, jedno desetak godina stariji od mene, žive u Švajcarskoj, došli na medeni mesec u NY.  Dogovaramo se da se vidimo sutradan.Odlazim prezadovoljan, pošto sam u knjižari u prizemlju izvršio zamenu malih komada papira umrljanih zelenom štamparskom bojom za veće ukoričene listove umrljane celom lepezom štamparskih boja.  Jedna od ukoričenih sveza je, naravno, Taschenov „Kandinsky“…

Veče završavam odlaskom u bioskop u Forest Hills.  Gledam Golden Compass, dečiji film, a u publici smo samo mi, matorci.  Šta vam to govori?

(to be continued)sveže fotke (pogledajte pod-albume) http://s273.photobucket.com/albums/jj210/O3OH/

Advertisements

Entry filed under: Nekategorizovano.

Pisma iz New Yorka – deo šesti – četvrtak 6 decembar 2007 Trgovac dušama

3 коментара Add your own

  • 1. I2U  |  9 децембра 2007 у 6:06 pm

    odlicno. ekstra. cool. mi’sim sta reci. dobro, lepo, fino.
    🙂

    Одговор
  • 2. Lang  |  9 децембра 2007 у 11:11 pm

    Bas si morao o Van Gogu? I bas si morao da stavis irise? namerno? da mi kazes ako nista drugo zbog toga sam pogresila;-)? Stvarno nije fer!!! 🙂

    Одговор
  • 3. Ominotago  |  14 децембра 2007 у 1:01 am

    ma bitno je da su tebi stizali smsovi… tctctc…

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Trackback this post  |  Subscribe to the comments via RSS Feed


Календар

децембар 2007.
П У С Ч П С Н
« нов   авг »
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  

Most Recent Posts


%d bloggers like this: