Pisma iz New Yorka – deo četvrti – ponedeljak 3 decembar 2007

7 децембра 2007 at 4:18 pm 4 коментара

Oseti život

Jutro me je dočekalo škripom kreveta, udarcima u zid i tihim uzdasima zadovoljstva.  Na moju žalost, i čisto da znate, to sam jutro farmerke obukao na suvo.  Šou je bio u susednoj sobi.  Zidovi hotela su, naravno, toliko tanki, da sam gotovo bio prisutan.  Bilo je prilično inspirišuće, dugotrajno i intenzivno, toliko da su se u jednom trenutku čak i zatresle lampe prišrafljenje za zid.  Svašta vam NY priredi…

Pogled prodavca novina ispred stepenica u podzemnu železnicu je govorio – hladno mi je.  Osmeh kelnerice u restoranu mi je bio pola doručka.  Starija žena, nimalo mršava, hladno je primala narudžbinu gledajući u pod.  Kad sam, na pitanje „želim li još nešto“ rekao „yes, one smile please“, nasmejala se od srca i posle toga neprekidno navraćala da me pita treba li mi šta, i je li sve u redu.  Naravno, uz osmeh.

Prvi radni dan na Manhattnu.  Ludnica.  U podzemnoj železnici, na ulici.  Ipak nekako se i dalje osećam prirodno, opušteno.  Kao da sam ovde odrastao.  Već dobro poznajem pravce, avenije i ulice.  Podzemna železnica je peace of cake.  Par dana i već znam gde ide R, E, F, 1, 2, 3, itd, koji je ekspres, koji lokal.  Metrocard je fantastična, stanice su odlično obeležene.

Prvo E do 50 ulice, onda kecom do Columbia University.  Fantastično, impresivno.  Ogromno dvorište sa centralnom bibliotekom u obliku Panteona.  Ne preterano puno studenata, valjda su predavanja bila u toku.  Doduše, bilo je prilično hladno i vetrovito.  Poseta Arhitektonskom fakultetu i neprijatna debela crnkinja na recepciji dekanata.  Bila je, doduše, prilično uslužna.  Otkravila se čim sam joj se zahvalio na pomoći, i pokazala mi dva reda blistavo belih zuba.

Univerzitetska knjižara je bila prilično razočaravajuća – od dvadesetak naslova za kojima sam tragao imali su samo jedan.  Prodavac je bio odlično obavešten i voljan da mi oda tajnu – knjižara izdavačke kuće Rizzoli, 37 ulica.  Pravac tamo.  Raj za knjiške moljce, a posebno one sa istančanim ukusom i posebnim željama kao što sam bio ja.  Sat vremena kasnije, i natovaren sa 15 kilograma hartije i kartona uprljanih štamparskom bojom, vratio sam se u hotel.  Da preznojen pod ovolikim teretom odahnem, i tovar ostavim, te pripremim se za popodnevne aktivnosti.

Veče je bilo posvećeno džezu.  Gde ići?  Po prvi put sam se obratio mom vodiču Lonely Planet.  Smoke, upper Broadway.  Odlično, put poznajem, odmah pored Columbia University.  Ima li svirke ponedeljkom?  Ko zna, al nema veze, idem, pa ako ne bude, nastavljam ka Harlemu, valjda ću naleteti na neki budžak.  Pojvaljujem se oko 5.30.  Bingo – muzika počinje u 6.30.  Sedam za šank, konobar iz Litvanije, zgodan momak mojih godina.  Trgovac čelikom, ponedeljkom radi kao barmen iz hobija.  Kaže da mu strani akcenat pomaže kad osvaja žene – čista egzotika po njegovom mišljenju.  Konobarica, mala punačka plavuša lepog lica, je, naravno, bila na Novom Zelandu, gde je njena sestra išla u školu.  Svirka je bila prvorazredna, crnkinja je pevala fantastično, a tročlani bend nije zaostajao.  Klavir, gitara i bubnjevi.  U jednom trenutku se pojavio i crnac sa usnom harmonikom, i rasturio.

Tokom prve pauze pojavljuje se lepo odevena mlada žena, seda pored mene za šank, i srdačno se pozdravlja i ljubi sa barmenom.  Vadi nekakve papiriće, daje njemu i meni – informacija o njenom nastupu sutradan uveče u gradu.  Upoznajemo se.  Diana Perez.  http://www.perezjazz.com/ Rođena u katoličkoj porodici koja nije mogla (???) da je izdržava, prelazi u jevrejsku foster family gde odrasta, onda se vraća svojim pravim roditeljima.  Trenutno peva, snima i bavi se organizacijom jevrejskih proslava.  Pokazala mi fotografije sa nedavnog bar micvaha jedne trinaestogodišnje jevrejske devojčice.  Ceh za veče – ništavnih milion dolara!

Going back to my hotel with a bee-bop in my veins…
(to be continued)

Advertisements

Entry filed under: Nekategorizovano.

Pisma iz New Yorka – deo treći – nedelja 2 Decembar 2007 Pisma iz New Yorka – deo peti – utorak i sreda, 4 i 5 decembar 2007

4 коментара Add your own

  • 1. I2U  |  7 децембра 2007 у 4:42 pm

    fini neki gosti u tom hotelu 🙂
    bem mu hobi. raditi kao barmen.
    milion dolara ❗ bas nista

    a kod njih izgleda to prelazak iz porodice u porodicu sasvim normalno. Hm, da razmislim gde cu ja sad da se udomim. 🙂

    pozz,

    Одговор
  • 2. sarahkay  |  7 децембра 2007 у 10:19 pm

    citam price i uzivam
    pozz 🙂

    Одговор
  • 3. ozon  |  9 децембра 2007 у 6:02 pm

    @I2U, sarahkay – 🙂

    Одговор
  • 4. Ominotago  |  14 децембра 2007 у 12:40 am

    aaaaaaaha, znaci garant si se setio mene, jel da jel da jel da? 😛 izvini sto te provociram, ali znas da je jace od mene, mislim kad je takav mladic u pitanju kao ti… sta reci (a ne provocirati) 😀

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Trackback this post  |  Subscribe to the comments via RSS Feed


Календар

децембар 2007.
П У С Ч П С Н
« нов   авг »
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  

Most Recent Posts


%d bloggers like this: