Pisma iz New Yorka – deo prvi – petak 30 novembar 2007

4 децембра 2007 at 3:22 pm 1 коментар

Prispeo sam sam, posle 22 sata leta, podosta truckanja i dosta spavanja.  United Airlines se ne mogu baš pohvaliti modernom tehnologijom za zabavu putnika, a ni izbor filmova im nije bio neki.  Doduše, muzika na Radio-XM je bila izvanredna, što je donekle izvadilo stvari. 

I pored toga što su nas skidali na svakom koraku, izuvali, skenirali, rentgenovali, slikali, uzimali otiske prstiju i radili ostale idimidođarije, procedura ulaska u USA je bila prilično bezbolna.  Da avion iz LA za NY nije kasnio u polasku, izgleda da bih morao da ostanem u LA na spavanju.  Dotični avion je bio pravi lokalac – mešavina domorodačkog stanovništva i turista, mnoge od kojih sam prepoznao još sa Sydneyskog aerodroma.  Pored mene su sedeli jedan stariji slepi gospodin i njegova žena.  Vraćali su se sa odmora u Australiji.  Pomislio sam – Jevreji, ni sam ne znam zašto.  Posle kraćeg ćaskanja, saznao sam da su njeni roditelji prebegli u USA iz nemačke, pred strahotama holokausta.  Žive na Manhattnu, East End Avenue.  Priča da su Njujorčani gostoljubivi izgleda da je tačna – pred rastanak su mi dali vizit kartu sa adresom i brojem telefona i ponudili pomoć, ukoliko mi bude zatrebala. 

Leteti noću iznad USA je rečju – fascinantno.  Prizor Chicaga i Detroita pod punim noćnim osvetljenjem je gotovo ravan zvezdanom nebu nad jezerom Tekapo.  NY je definitivno bio impresivan, naročito pri niskom preletu preko Manhattna.

Domaće krilo JFK aerodroma je lepo, uredno, moderno i čisto.  Mladi crnac iz Dominikanske Republike koji mi je prodao T-mobile SIM karticu me je ladno pustio da, sa neplaćenom karticom već ugrađenom u telefon, odem do automata za novac.  Kada sam ga začuđeno zapitao da li mi veruje da ću se vratiti, rekao je – pa dobro, mogu da izgubim samo 35 dolara.  

Hotel je poslao vozača da mene i još nekolicinu gostiju preuzme sa aerodroma.  Na moje iskreno zaprepašćenje, deo grada kroz koji smo prošli odisao je pitomošću i običnošću.  Ličio je na – Beograd.  Niže zgrade, uglavnom od cigle, utopljene među drvoredima, omanji trgovinski centri, užurbani ljudi, onda moji pogledi kroz prozore u okićene jelke i svetiljke.  Nekako je sve odisalo prijatnom dobrodošlicom i prisnošću.  Ne znam ni sam više šta sam očekivao, mada ne puno jer Ameriku baš i ne podnosim nešto naročito.  Hotel je prosečan, ali čist i topao, i u sobi imam wifi internet vezu. 

Vremenska prognoza za nedelju je – sneg. Obistinjenje iste će me strahovito obradovati.  Sutra krećem u prvu stidljivu šetnju – prvenstveno da sebi pribavim kapu i rukavice, zatim metro/autobusku kartu i nešto za klopu…
(to be continued)
 

Advertisements

Entry filed under: Nekategorizovano.

“Bridges of Madison County” iliti “Kakav je to soul mate koji nema muda” Pisma iz New Yorka – deo drugi – subota 1 decembar 2007

1 коментар Add your own

  • 1. Ominotago  |  14 децембра 2007 у 12:25 am

    samo da znas da sam evo pocela da citam 😛 iiiiii sad nastavljam…

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Trackback this post  |  Subscribe to the comments via RSS Feed


Календар

децембар 2007.
П У С Ч П С Н
« нов   авг »
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31  

Most Recent Posts


%d bloggers like this: