Chalk it up to…
12 новембра 2007 at 6:02 pm 23 коментара
Konačno je stigao dugo očekivani sporazum o razvodu braka. List papira sa samo pet kratkih klauzula. Činilo mi se, previše jednostavna crta na kraju bezmalo 16 godina zajedničkog ostavljanja tragova u pesku. Od trenutka kada bude potpisan i proknjižen, sve će biti sporazumno – staranje o deci, podela imovine… Pitam se, da li je bio potreban razvod da bi smo se sporazumeli – valjda je za takvo šta predviđen brak? Ljudi se razilaze kad više nema mesta sporazumevanju, yes? Apsurd.
Više ne moram ni sa kim, i nije mi potrebno ništa. Izbore pravim, nisam prisiljen na njih. Niti emocijama, niti skrivenim ni javno izrečenim željama. Da li je ovo prelazak u Drugi Krug, ili moje odumiranje u emotivnog zombija? Sloboda je izbor je odgovornost je nezavisnost je nevezanost je samoća je ropstvo. Još jedan apsurd.
Naoružao sam se vremenom. Stpljenje i ja smo saveznici. Put od žute cigle vodi me u Santijago.
C
halk it up to… whatever!Entry filed under: Nekategorizovano.
23 коментара Add your own
Оставите одговор на bubazlatica Одустани од одговора
Trackback this post | Subscribe to the comments via RSS Feed
ozon 
1.
alea | 12 новембра 2007 у 6:36 pm
To sto se sa nekim sporazumes ne znaci da ste se i razumeli. Nije apsurd.
2.
Ozon | 12 новембра 2007 у 6:48 pm
@alea – zanemeh! Možda daješ privatne časove pronicljivosti…?
3.
Ivana | 12 новембра 2007 у 7:25 pm
eh, prijatelju… sve znam… i još čekam papir koji posle sporazuma sledi… ne mogu dalje bez njega, iako je zapravo „sve rešeno“…
Nek ti je sa srećom na dalje 🙂
4.
Ozon | 12 новембра 2007 у 7:37 pm
@Ivana – hvala. Mada je za sada prilično opušteno. BTW, koliko se dugo čeka taj… papir?
5.
deda | 12 новембра 2007 у 9:05 pm
Javljam se samo da i tebi i tvojoj sporazumnoj strani , kao i vasoj deci pozelim puno zdravlja, mnogo lepsih trenutaka u daljim zivotima i mnogo boljeg sporazumevanja posle sporazumnog rastanka.
Neka vas sve sreca prati pa da posle rastanka budete jos bliskiji i jos bolji prijatelji.
6.
Ivana | 12 новембра 2007 у 9:18 pm
Ne znam još… još ga čekam. Kad stigne reći ću ti koliko sam čekala… Za sad već ima mesec od kako je zavedeno…
7.
Ozon | 12 новембра 2007 у 9:58 pm
@deda – prelepe reči, prelepe želje. Voleo bih da se ostvare!
@ivana – auuu, birokratija!
8.
DarkNemos | 12 новембра 2007 у 10:47 pm
Potpisujem dedu.
9.
Charolija | 13 новембра 2007 у 12:35 am
Kao i mnogi, svedok sam, a imam i ličnog iskustva donekle. Sporazumi…hm!!! Budi oprezan, jer kako se sporazumeti sa nekim sa kim toliko godina nisu mogao da se razumeš!
10.
alea | 13 новембра 2007 у 1:11 am
Ne dajem casove, dajem stosta drugo.
11.
Ozon | 13 новембра 2007 у 1:17 am
@DarkNemos – nek se ostvari!
@Charolija – pitam se koliko je godina bilo „toliko“, al’ nemam odgovor.
@alea – može za početak jedna kafica, bez šećera?
12.
alea | 13 новембра 2007 у 3:57 am
Ja drugu i ne umem da skuvam. Moze. Za pocetak. A moze i za zakljucak.
13.
Ominotago (SMIT) | 13 новембра 2007 у 6:52 am
ona pesma koju si tako lepo zloUpotrebio na onom drugom mestu, a uz isto pisanije…da li ti je palo na pamet da razmislis malo o istoj? !!!rrrrrrrrg alepic zi sejucabzi okavo em ad mejurev ad ugom en
14.
bubazlatica | 13 новембра 2007 у 7:03 am
…..jedino sto mi pada na pamet su reci pesme….
„Zar cemo podeliti kome noc a kome dan….
ne tu nema pameti
kad nastupi tisina
mi smo dvoje ljudi
sto se ne mogu razumeti….“
15.
naivna2007 | 13 новембра 2007 у 7:24 am
Ozon, samo ti srecu zelim :}
16.
Ozon | 13 новембра 2007 у 7:41 am
@ominotago – zašto zloupotrebio? Ne vidim zašto ne bih mogao da budem prihvaćen ovakav kakav jesam, koliko god naopak, nezgodan i nakaradan bio?
@bubazlatica – tišina, da, ona je najteža.
@naivna2007 – hvala, to je suština života, biti srećan, yes?
17.
pdutr | 13 новембра 2007 у 8:17 am
Meni je uvek žao dece kad se neko razvede. Šta ostaje? Da poželim svima koji se nisu razveli da nikad ne dođu do razvoda.
18.
Ominotago (SMIT) | 13 новембра 2007 у 8:22 am
u kom delu tacno je rekoh, spomenuh, bilo kojom reci navedoh te da pomislis kako ne mozes biti prihvacen tako naopak nezgodan nakaradan, gde sve nadje te izraze???? i tako to? a? aj mi molim te prstom pokazi, podvuci zutim gde sam ja tako nesto implicirala, pa da nastavimo! it rrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrg
19.
et | 13 новембра 2007 у 10:25 am
Žute cigle obećavaju.
20.
tijana....blogoye.org/nakit | 13 новембра 2007 у 11:33 am
kazu da je razvod prva stvar posle smrti, koju covek tesko podnose i prebrodi! 😦
21.
ozon | 13 новембра 2007 у 7:37 pm
@pdtur – želim im i ja.
@ominotago – za početak ne podnosim režanje.
@et – obećavaju, nego šta.
@tijana – kad umrem reći ću ti da li je tvrdnja tačna.
22.
Ominotago (SMIT) | 13 новембра 2007 у 8:29 pm
ni ja ne podnosim rezanje za pocetak, a ni za kraj 😛 ali necemo sad da se pravimo naivni, jel da? znaci ja te nisam krstila kao naopakog, nezgodnog, nakaradnog i sta fog jos, zato sam i rezala, kao i svako zivotinjce koje pokusava da pruzi protest kad ga lazno optuze za kradju sena! ustvari, kad malo bolje razmislim potpuno je APSURDNO da vodimo ovaj komentagovor 😛
23.
We | 14 новембра 2007 у 2:21 am
Ne znam celu priču, al ne zvučiš dobro