Literatura vs kinematografija

20 августа 2007 at 8:39 pm 3 коментара

by bubica & ozon

Volim da čitam. Knjiga je najenergičniji oblik aktivne komunikacije. Čitalac i pisac su jedno, dopunjuju jedno drugom misli. Kada mi se u glavi rađaju pitanja o fabuli ili likovima, kada uzbuđeno listam dalje… Slova, reči, rečenice lete ispred očiju i moje telesnosti nestaje. Onda kao da kažem piscu: „A, to si htela reći…“

Literarne teme crpe se iz nepresušnog izvora života, iz sopstvenih ili tuđih iskustava. Najlepše čitalačko iskustvo je osećaj udubljenosti i prisutnosti u imaginarnom svetu knjige. Tada sam ne samo deo njega, već i njegov aktivni stvaralac.

Setite se svog detinjstva. Setite se uzbuđenja i ushićenosti igara. Dovoljno vam je bilo jedno drvo, ledina i lepo vreme, i novi svetovi, junaci i dogodovštine bili bi stvoreni vašom maštom. Vanzemaljci, brodovi, gusari, čarobnjaci i vile, sve je bilo tu. I sve je bilo savršeno, jer je bilo baš po vašoj volji. I nije vam trebala moderna animacija i grafika da bi ste u glavi imali potpunu i jasnu sliku sveta koji ste sami stvorili.

Ja volim filmove sa scenarijem koji nisu zasnovani na knjizi. Uostalom, zašto da ne, u životu treba sve probati i videti. Ali knjige su nešto drugačije, uzbudljivije. Knjiga je ključ koji otvara vrata moje mašte. Knjigu izgrađujem svojim intelektom i ona u isto vreme izgrađuje moj intelekt. Gledam je iz jedne perspektive, a ona me uči novoj perspektivi sveta. Mogu je prihvatiti ili odbaciti u potpunosti, ili odbaciti samo fragmente, a sa većinom se složiti. Bitno je iskustvo. Bitan je put, a ne cilj.

Način na koji funkcioniše odnos između filmskog platna i gledaoca se bitno razlikuje. Gledalac je pasivan, i, dok lagodno sedi u komfornoj fotelji bioskopske dvorane, biva prisiljen da nesvesno, nemo i bez otpora prihvati servirane slike koje je stvorila nečija tuđa svest. Knjige su slobodne i ograničene jedino hrabrošću čitaočeve mašte.

Žao mi je što izgleda da ljudi danas malo čitaju. Kada sa prijateljima podelim svoje misli o tome kako je neka knjiga dobra, kakav utisak je ostavila na mene, i kakvu moć ima, obično dobijem odgovor da će oni ipak sačekati film. Moderna instant zadovoljstva, prilagođena lenjosti današnjice, polako su osvojila svet.

Knjižare i biblioteke su prelepe, uzbudljive. Dok se tiho provlačim među rafovima i vitrinama, posmatram raznobojne korice i naslove i zamišljam šta kriju. Koliko priča, života, muka, patnji, bola, radosti, ljubav i mržnje..?! Koliko pitanja i odgovora.

Ne može se pogrešiti izborom knjige. Nema loše knjige. Čak iako mi se lično ne dopadne, osetiću na koji je način razmišljao neko drugi, proširiću vidike. Vreme neću izgubiti. To je samo jedna kockica mozaika koja razmišlja drugačije.

Uživam u jedinstvenom svetu nastalom sjedinjenjem knjige i moje slobodne slobodoumne svesti.

You can only be young once, but immature forever.
Budite laki…kao ozon.

Post Scriptum: Svaka sličnost sa pasusom na istu temu iz knjige Zahir (Paola Koelja) je slučajna. Bubica i Ozon su originalni autori teksta zasnovanog na njihovom ličnom iskustvu i stavovima, i ni u kakvoj su vezi sa mislima g. Koelja.

Advertisements

Entry filed under: bubica & ozon, Nekategorizovano.

Firmopisac duše Slutim … dolazi novo svitanje (meme by electrasdreams)

3 коментара Add your own

  • 1. Arhe  |  22 августа 2007 у 11:47 am

    Slazem se u potpunosti sa tobom. Definitivno je da knjiga pruza nemerljivo bolji uzitak nego film. Medjutim, zelim da dam jedan izuzetak. U pitanju je film ,,odiseja 2001,, koji nije radjen po romanu, nego uporedo su nastajali istoimeni film i roman. Ipak utisak koji je na mene ostavio ovaj film je neuporedivo veći nego Klarkovo delo.

    Одговор
  • 2. DD  |  27 септембра 2007 у 8:25 am

    Naprimer film Nepodnosljiva lakoca postojanja, prema knjizi je onako nula,
    ali ima jedan film dobar, prema knjizi, samo da se sjetim :))

    Одговор
  • 3. Ominotago  |  10 октобра 2007 у 5:48 am

    jedini film koji je uradjen bolje od knjige je Engleski pacijent, ali ono sto sam ustvari htela je: „I najzad, objasnio mi je da se patnja javlja onda kad ocekujemo da nas drugi vole onako kako smo mi to zamislili, a ne onako kako ljubav treba da izgleda – slobodna, nesputavana, da nas usmerava svojom snagom i da nam ne dozvoli da posustanemo.“ a sve ovo bas zato sto mogu istu recenicu da ti ostavim prekopiranu ili preformulisanu na vise postova 😉

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Trackback this post  |  Subscribe to the comments via RSS Feed


Календар

август 2007.
П У С Ч П С Н
    сеп »
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031  

Most Recent Posts


%d bloggers like this: