Хоћеш слободу, човече?
30 август 2008 at 8:59 pm 19 коментара
Отараси се прво свега што те спутава. Посла, куће, момка-девојке, мужа-жене, деце, родитеља, браће и сестара, родбине, пријатеља, кумова, комшија, непријатеља, домовине, удобности, топлине, сигурности, школе, државе, путева, аутомобила, новца, кредита, авиона, возова, бицикала, музике, буке, тишине, хране, ваздуха, зидова, прозора, облака, сунца, књига, плоча, интернета, илузија, снова, свега.
Храброст и лудост задржи - и отвори очи.
И даље хоћеш слободу, човече?
Унос објављен под: Uncategorized. Ознаке: filozofija, Ozon, sloboda.
19 коментар Додајте сопствени
Оставите одговор
Повратна веза за овај чланак | Пријавите се на коментаре преко RSS довода
1.
Nadezda Stanojevic | 31 август 2008 у 6:40 am
…osloboditi se svoje senke koja te godinama prati i koja te zadavila one noci kada si posumnjao u sebe i sve ono sto znas i postao plen glodaca kostiju…
…osloboditi se samog sebe…
…osloboditi se zivota…
…lako…
…koliki li je broj onih kojima ne znam ime…
2.
o3one | 31 август 2008 у 8:38 am
da, da, svega, svega se otarasiti, samo hrabrost i ludost sacuvati
X = TWP – BOKZI
TWP = Total World Population
BOKZI = Broj Onih Kojima Znas Ime
3.
Hard Candy | 31 август 2008 у 9:01 am
I sad se pitam koji je bolji osecaj?? Dali osecaj slobode ili osecaj da pripadas nekome
4.
o3one | 31 август 2008 у 9:11 am
stvar izbora – zavisi od licnog ukusa
5.
Hard Candy | 31 август 2008 у 9:16 am
Pa kako da odaberem osecaj slobode ,kad ona ne postoji ?
Postoji samo sadashnjost i nista vise a u sadashnjosti smo uvek s nekim, necim, negde ,znaci uvek smo neciji nikad niciji 
6.
o3one | 31 август 2008 у 9:34 am
postoji, postoji, naravno
pitanje je samo pravilnog doziranja 
7.
drveniadvokat | 31 август 2008 у 10:28 am
tačno tako, pitanje je pravilnog doziranja. zavisi šta ko smatra slobodom, to je veoma relativan pojam. za mene je sloboda priroda, za tebe je možda nešto drugo. doduše, nisam u braku, nemam decu, maltene nemam ništa što me vezuje. ali je ovo što si ti naveo možda neki ekstremni vid slobode. vid slobode utopije ili tako nekako. moja sloboda se poprilično dobro slaže sa stvarima koje si nabrojao da trebaš odbaciti. moguće je da to znači da nisam slobodna. ko zna.
8.
zelenavrata | 31 август 2008 у 1:02 pm
Jel to neki film, novi, pricas a?
9.
mea culpa | 31 август 2008 у 4:52 pm
znas, shvatila sam da
ustvari
citav moj zivot moze da se spakuje u jednu manju torbu.
lap-top i jos par sitnica
i eto mene
wherever whenever
slobodna? za moj ukus i previse…
10.
aleksandra | 1 септембар 2008 у 1:33 pm
zanimljivo izlaganje koje nema veze sa realnim zivotom
11.
o3one | 1 септембар 2008 у 9:19 pm
@aleksandra – da nisi mozda pomesala pojam “slobode” i “slobode odlucivanja”, koji se inace sustinski razlikuju? u svakom slucaju, bilo bi mi zadovoljstvo da upoznam neke od tvojih teza – slobodno ih izlozi ovde. ova tema, recimo, moze biti zgodan pocetak, posto si vec iskazala neslaganje sa mojim misljenjem. imas li blog?
12.
aleksandra | 4 септембар 2008 у 7:58 am
u tvom textu se oseca provokacija i ruganje..
13.
o3one | 4 септембар 2008 у 8:31 pm
provokacija – da, apsolutno.
ruganje – ni pomislio nisam.
14.
mea culpa | 5 септембар 2008 у 10:52 am
мислим да је слобода преценјен појам. нешто на шта се сви вадимо. као то је баш оно што нам фали. уствари,ни на пустом острву не можеш побећи од себе. дакле, слобода и неслобода-везаност су у нама, а не око нас. ту треба да се мењамо.
15.
aleksandra | 8 септембар 2008 у 2:44 pm
provokacija za one koji ne znaju sta hoce od zivota,za one neodlucne…
16.
aleksandra | 8 септембар 2008 у 2:45 pm
a tu se oseca i ruganje bas iz tog razloga sto bi’slobodu’a ne znaju kako doci do nje
17.
o3one | 19 септембар 2008 у 3:06 am
Kao prvo, izvinjenje svima koji su komentarisali, a koje sam tako nerpistojno preskočio…
@drveniadvokat – dakle, izgleda da si oslobodjena svega sto te sputava. blago tebi…
@zelenavrata – mnogo je dobar, MGM
@mea culpa – sloboda = sloboda odlučivanja minus odgovornost za posledice odluka iz prošlosti. Što više odgovornosti, manje slobode. A da je u nama izazov – jeste, tu se slažemo.
@aleksandra – možda je izazov u tome da prvo sami otkrijemo šta je za nas lično “sloboda”, i da onda odlučimo da tu slobodu i zgrabimo. Nije uopšte bitno znati doći do bilo čega – bitno je odlučiti da se nešto želi, i put će nam sam biti pokazan. Potrebno je samo da želimo toliko jako da možemo da prevaziđemo sve izazove koji nas na tom putu čekaju. I nikako ne smemo zaboraviti tu obavezujuću odgovornost za posledice odluka iz prošlosti, koje nas čine “odraslim” osobama.
18.
dollybel | 15 јун 2010 у 9:16 pm
oči su mi širom otvoreno i dovoljno sam luda da često budem i hrabra
19.
Klavidija | 28 јун 2010 у 3:40 pm
“Nije uopšte bitno znati doći do bilo čega – bitno je odlučiti da se nešto želi, i put će nam sam biti pokazan. Potrebno je samo da želimo toliko jako da možemo da prevaziđemo sve izazove koji nas na tom putu čekaju.” – pitam se je li ovo istina, odnosno važi li ovo uvek i u svim slučajevima… bilo bi dobro da da, ali pitam se