Sloboda i zrelost
21 август 2008
crtice…
sloboda odlucivanja je komplementarna slobodi. sloboda odlucivanja podrazumeva odgovornost za posledice donetih odluka. zrelost je ekvivalentna ovoj odgovornosti. sto vise slobode odlucivanja, tim vise odgovornosti i manje slobode. od svih sloboda, zrela osoba poseduje samo slobodu odlucivanja.
apsolutna sloboda jednaka je apsolutnoj NEodgovornosti. mora postojati balans, jer niko ne zivi sam na planeti. svaki covek, ukoliko nije pustinjak (mada je i tada nagonski odgovoran prema samom sebi) manje ili vise stupa u odredjene drustvene odnose, osnova kojih su zajednicki poduhvati, prema izvrsenju kojih se mora imati odgovornost. samoubice, u trenutku cina oduzimanja sopstvenog zivota, poseduju najvecu mogucu slobodu – oni tada nisu odgovorni ni prema svetu, a ni prema sebi, i samim tim su apsolutno slobodni. diskutabilno je da li se trenutak “obicne”, prirodne smrti, moze svrstati u kategoriju oslobodjenja…novorodjencad takodje poseduju apsolutnu slobodu.
Entry Filed under: Društvo. Ознаке: Društvo, filozofija, sloboda, zrelost.
2 Comments Add your own
Leave a Comment
Some HTML allowed:
<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <pre> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>
Trackback this post | Subscribe to the comments via RSS Feed
1.
divljamachka | 28 август 2008 at 8:48 am
Pitanje slobode javilo se u momentu kad smo pristali da oformimo drustvenu strukturu. A cim nesto pocne da nam zaokuplja misli, ono postaje opsesija, automatski nas zatvarajuci u kavez. Mislim da nisu drugi ljudi i drustvene obaveze najgori neprijatelji slobode, mislim da su to ljudi sami sebi. Ljudi uvek zude za necim sto nemaju ili nemaju dovoljno, mislim da je opsesija gora sputanost od obaveze. A samoubice imaju opsesiju oslobodjenja od bola kroz smrt. Mada svako treba da izabere svoju smrt. Ono sto zivima ostane su licne opsesije i egocentrizam u zaljenju za mrtvima.
2.
o3one | 31 август 2008 at 9:45 pm
„Pitanje slobode javilo se u momentu kad smo pristali da oformimo drustvenu strukturu. “ – o ovome moram da razmislim
Opsesije – da, slazem se, neprijatelji slobode. Opet – stvar izbora hocemo li ih ili ne. Obicno donose more emocija i hemije, sto cini zivot uzbudljivijim. Vode progresu covecanstva… ali sta je to u stvari „progres“?
Zaljenje za mrtvima – interesantno da si dotakla tu temu, jer sam bas nedavno razmisljao, zasto bi smo zalili ne samo za mrtvima, vec zasto se bojimo smrti – neobavljeni poslovi i neostvarene opsesije bi mogli da budu neki od odgovora.