“Bridges of Madison County” iliti “Kakav je to soul mate koji nema muda”

Glavne uloge: Meril Strip i Klint Istvud. Režiser Klint Istvud.

Frančeska živi sa porodicom u Ajovi, jednoj od mnogih zabiti provincijske Amerike.  Deca tinejdžeri, muž farmer.  Nesrećan brak.  Muž i deca odlaze na vašar na četiri dana, ona ostaje sama kod kuće.  Zgodni i veoma interesantni fotograf Ričard se nenadano pojavljuje.  Slični snovi.  Slično misle, osećaju, reaguju.  Rađa se ljubav na prvi pogled.  Četiri dana provedenih kao san.  Soul mates, definitivno.  On je zove da pođe sa njim.  Ona se koleba.  On odlazi razočaran.  Ona ostaje, dočekuje porodicu.  Nesreća zbog propuštene šanse.  Sutradan, u obližnjem gradiću, ona ga ponovo vidi.  Vratio se da je sačeka.  Na semaforu su on u prednjim kolima, i Frančeska sa svojim mužem u kolima iza njega.  Ona se hvata za kvaku da pobegne, ali ipak to ne čini.  Život se nastavlja, i na samrti joj muž kaže kako je znao da je ona imala snove, da mu je žao što ih nije ostvarila, ali da je on nju uvek voleo.  Godine prolaze, dolazi paket od Ričardovog advokata, zaostavština posvećena Frančeski.  Fotografska oprema, knjiga „Četiri dana“ koju je izdao i pismo.  I reči kako mu je žao što nisu bili zajedno. Bljak!

Tragična priča jedne žene.  Život proveden sa mužem koji je u stvari nije voleo.  I romansa sa čovekom koji nije imao hrabrosti da je spase od njene tužne sudbine.Soul mate (SM skraćeno) NIJE osoba sa kojom se živi u iluzijama i od praznih reči.  SM je realnost, i uopšte nije povezana sa istim interesovanjima, životnim senzibilitetom, nivoom inteligencije, imovnim stanjem, bojom kože, jezikom koji govorimo.  Sa nekim se mogu neslagati, biti na krv i nož, imati različite navike, potrebe, a ipak biti SM. Ono što odlikuje prave SM jeste da imaju goruću potrebu da realizuju svoje sopstvene potencijale i u isto vreme učine sve što je u njihovoj moći da i njihov partner uradi isto to.  Onog trenutka kada budemo otkrili jedno drugo, neću stati dok ne učinim da budemo zajedno.  Posao, geografska rastojanja, imanje ili nemanje para, sve je to luk i voda prema nagradi koju život sa SM donosi.  Vredno je žrtvovati sve, čak i prethodni, u tom slučaju promašeni, život.

E, Ričarde, Ričarde, nisi se dovoljno potrudio.  Samo si pružio prazne reči, a od dela – ništa.  Da sam ja-ti (a na svu sreću nisam, što će jednoga dana i potvrditi moj SM), pre bi fotografije mostova požutele u mojoj torbi nego što bih napustio Frančesku koju su mi luda sudbina i samo proviđenje namenili.  Preselio bih se u Ajovu.  Svoj prestižni posao u National Geographic bih ostavio čak i svom neprijatelju.  Nokti bi mi se istrošili od grebanja, sve dok Frančeska ne bi bila moja.  Ričarde, gde su ti muda da delima priznaš i pokažeš da je Frančeska tvoj SM.  Priznaj nam da je sve to bila samo prevara, vođena tvojim prost(ačk)im muškom nagonom za fizičkim zadovoljenjem.

Frančeska, gde su ti bile oči, you desperate housewife, da vidiš da Ričard nije tvoj SM?  Očigledno te Ričard nije bio vredan, inače bi ste bili zajedno.  Oprošteno ti je što si se kolebala, jer se od tebe i ne očekuje da odradiš baš sve za lenčugu i prostaka Ričarda.  Nešto je morao i on, jelte?  Uostalom, tvoja sumnja jeste bila opravdana – Ričard je odavao signale kolebljivosti, nesigurnosti i prevare.  Svesne ili nesvesne.  Naravno da je bilo teško, nemoguće odabrati.  Između muža koji te nije voleo, i jedne kukavice koja je bila samo iluzija SM.

Sve ostalo, pisma, zaostavština, knjige, reči, reči, reči su ne više od patetike.   Ričard je bio samo biće iluzija i kratkotrajnog zadovoljenja.  Rečju – lažov i kukavica.

SM je Amium za kim tragam.  Strpljivo ću je dočekati, i za nju ću žrtvovati sve.  Delima, a ne rečima, ću je osvojiti.  I ona mene.

Chalk it up to…

Konačno je stigao dugo očekivani sporazum o razvodu braka.  List papira sa samo pet kratkih klauzula.  Činilo mi se, previše jednostavna crta na kraju bezmalo 16 godina zajedničkog ostavljanja tragova u pesku.  Od trenutka kada bude potpisan i proknjižen, sve će biti sporazumno – staranje o deci, podela imovine…  Pitam se, da li je bio potreban razvod da bi smo se sporazumeli – valjda je za takvo šta predviđen brak?  Ljudi se razilaze kad više nema mesta sporazumevanju, yes?  Apsurd.          

Više ne moram ni sa kim, i nije mi potrebno ništa.   Izbore pravim, nisam prisiljen na njih.  Niti emocijama, niti skrivenim ni javno izrečenim željama.  Da li je ovo prelazak u Drugi Krug, ili moje odumiranje u emotivnog zombija?  Sloboda je izbor je odgovornost je nezavisnost je nevezanost je samoća je ropstvo. Još jedan apsurd. 

Naoružao sam se vremenom.  Stpljenje i ja smo saveznici.  Put od žute cigle vodi me u Santijago.

Chalk it up to… whatever!     

Zaglavlje (header)

Simbolizam zaglavlja:

• Staklena fasada gradske galerije u mestu u kome trenutno živim (Christchurch, New Zealand)
• Oblaci – ozon je tu negde, malkice iznad njih, lagan i prozračan
• Zemaljska kugla – prostranstva koje nas dele su ogromna.  A ipak tako mala
• Ptice i nebo – sloboda koja mi je nedavno i neočekivano ponovo darovana

Hvala ti.

New York, New York

 

• Poleteti 30 Novembra u rano jutro
• Zatim Sydney, Los Angeles, New York, JF Kennedy Airport
• Sutradan dočekati NJU (čitaš, čitaš, tako i treba) na JFKA
• Videti Božićno drvo ispred Rockefeller centra
• Popeti se na Empire State Building i baciti pogled, što dalje
• Videti Fukoovo klatno u sedištu Ujedinjenih Nacija
• Trčati oko jezera u Central Parku
• Kupiti Village Voice, nedeljni umetnički glasnik, debeo kao telefonski imenik
• Slušati jazz, jazz i samo jazz
• Pokucati na vrata kuće gde su se ljubili John Lennon i Yoko Ono
• Uhvatiti Staten Island Ferry
• Pitati policajca za put
• Videti Kip Slobode (na žalost, zabranjen pristup)
• Prošetati preko Brooklyn Bridge bar jednom
• Uloviti rasprodaje na Canal St
• Biti na Ground Zero
• Osetiti miris novca na Wall St
• Organizovati sastanak sa Donaldom Trumpom
• Uživati sa ostalim Njujorčanima u subotnjem jutru u Washington Square Parku
• Pojesti doručak u Dineru
• U oku uhvatiti ceo Central Park sa Rockefeller Centra
• Shopping, od Madison Ave, sve do 5th Ave i dalje
• Rent-a-bike
• Aplaudirati na Broadway-u
• Popiti kafu u klasičnom američkom coffee shopu
• Fotografisati se sa vatrogascima
• Razmeniti mišljenja sa profesorima na Columbia University i Cooper Union
• Večerati u Zabarsu
• Jesti sladoled od jagode na Strawberry Fields
• Voziti se u Yellow Cab i na Manhattan Subway
• Napraviti bar jedan krug, Central Park North, CPE, CPS i CPW
• Bućnuti žabicu u East River
• Čitati New Yorker
• Špacirati kroz Brooklyn Promenade
• Slušati žamor deset miliona ljudskih duša
• Obići Gugenheim, Metropoliten, da ih ne nabrajam…
• Ručati pekinšku patku u China Town
• Sličugati se ispred Rockefeller Centra
• Misliti u inčima, stopama i miljama
• U parku igrati šah i kibicovati partije
• Svake sekunde deliti sebe i ceo grad sa NJOM
• Disati, neprestano, mirise ovog novog, neotkrivenog sveta
• Sesti 11 Decembra u avion i znati da ću živeti ovde, ubrzo.

Spavanje?  Ko još ima vremena za spavanje u Velikoj Jabuci!

U susret

„Žrtvovala sam se za tebe.“

„I ja za tebe, pa šta.“ 

Monolog dvoje gluvih nije vodio ničemu. 

„Mogu li bar sada, kad više ne živimo zajedno, da odlučujem za sebe, a da ne moram da vodim računa o tome šta ćeš ti o tome da misliš“, rekoh u prazno.  

Zidovi su, jedva dočekavši, u tišini ponavljali moje reči.   Dok su godine prolazile, ja sam odsecao parče po parče sebe i stavljao pred njenu ljubav.  Tri obroka dnevno, iks godina, sve u uzaludnoj nadi da bih možda jednom, ipak, postao barem slika nečega ili nekoga ko bi njoj bio potreban.

„Ko ti je dao pravo to da činiš?“

„Što ja, pa ti si ta koja je odlučila da našu priču završi i kaže – tako je moralo da bude.“  

Nikog drugog, osim sebe samog, čovek ne može tako zlikovački da zarobi. 

„Ponašaš se kao da si pušten s’ lanca.“ 

Pogled mi nije zastajao u tom delu sobe iz koga je dopirao, sada već nepoznati glas.  Grčevito sam se borio za vazduh.  S kakvim pravom joj smeta moje novo lice, ruho, interesovanja, poznanici, moj stari život koga sam negde bio izgubio i kome sam ponovo pošao u susret? 

Nepobediv je samo onaj koji nema više šta da izgubi.