Luna Rossa & DarkNemos (28 Avgust 2007)

Sećate se svi valjda mog ludila na forumu oko pomračenja Meseca koje se 28 Avgusta videlo sa Novog Zelanda (a i šire).  Za ne-italijanski nastrojenog ne-astronoma kao što sam ja, bilo je fascinantno saznati da se dotična astronomska pojava na italijanskom poetično zove Luna Rossa – crveni mesec.  Tokom faze potpunog pomračenja, tamna strana Meseca je osvetljena crvenom sunčevom svetlošću koja nije uspela da bude rasuta na svom putu kroz Zemljinu atmosferu, i Mesec izgleda kao tamnocrvena lopta okačena o nebeski svod.  (Luna Rossa je takođe i ime italijanske jedrilice u regati Amerca’s Cup).

Tog 28 Avgusta vremenske prilike su me dovele do očajanja.  Bilo je oblačno, kišovito, hladno, bez naročitih izgleda za razvedravanje.  Ostao sam optimista i pored tamnih oblaka koji su vladali nebom.  Veče je donelo tračak nade.  Mesec se pomaljao iza oblaka, ali samo s’ vremena na vreme, da bi na kraju nestao iza mase neprijateljski nastrojene kondenzovane vodene pare. 

Iako sam se zarekao sebi da ću veče provesti na terasi, prkosno zamotan u ćebe, čekajući makar jedan trenutak vedrine, razočarano sam ostao u sobi, navukao zavese i udubio se u korespondenciju.  Naravno, uvek je lakše priznati poraz bez borbe.

Dok se jednog trenutka nije pitanjem javio DarkNemos – „ozon, kako izgleda mesec?“.  Rekoh mu da je oblačno i da se sigurno uopšte ne vidi, ali da ću ipak da pogledam.  Kada sam raširio zavese, dočekao me je fascinantan prizor.  Nebo je bilo potpuno vedro, bez ijednog molekula vodene pare, i Luna Rossa je sijala crvenim sjajem u svoj svojoj veličanstvenosti.  DarkNemos, hvala ti.

Slučajnosti ne postoje.  Svi ljudi koji uđu u moj život su bitni.  Od tada slušam sve što mi govore.  Pomoći će mi da ponovo vidim Luna Rossu.

Budite laki … kao ozon

PS. Objavljeno uz odobrenje DarkNemosa.